1
U zaklonu Svevišnjeg ko prebiva, u senci Svemoćnog taj počiva!
2
Gospodu ću reći: „Moj zaklone i tvrđavo moja! Moj Bože u koga se uzdam.“
3
Jer on će te izbaviti iz ptičarske omče i pomora kobnog.
4
Svojim perjem pokriće te, sakrićeš se pod njegova krila; štit i bedem istina je njegova.
5
Strahote noćne nećeš se plašiti, a ni strele koja danju leti
6
ni pomora što se mrakom šunja, ni zaraze što kosi u podne.
7
Pored tebe hiljada će pasti, tebi zdesna i deset hiljada, a tebi se približiti neće!
8
Samo ćeš rođenim očima da gledaš, nad opakim videćeš osvetu.
9
Zato što si u Gospodu, u utočištu mome, u Svevišnjem prebivalište sebi našao
10
zlo te zadesiti neće, i ni blizu tvog šatora pošast prići neće.
11
Jer on će zapovediti svojim anđelima da te čuvaju na svim tvojim putevima.
12
Oni će te poneti na svojim rukama, da nogom ne bi o kamen zapeo.
13
Izgazićeš i lava i zmiju, pregazićeš lavića i guju.
14
„Izbaviću ga jer mi je privržen; na visinu, u zaklon ga stavljam, jer poznaje moje ime.
15
On će mene zvati, a ja ću mu se odazvati; biću sa njim u nevolji da ga spasem i učinim časnim.
16
Životom dugim ću ga nasititi, daću mu da vidi izbavljenje moje.“